može da oboli od Botrytisa (siva plesan), od Fusariuma i Erwinije. Prenosioci poslednje bolesti su: Aphidis, trips, pregalj ciklame i Shoreflies (obalska mušica).

Srbije (prvenstveno u Vojvodini) useve soje oštećuje oko 90 vrsta štetoči na. Po značaju posebno se ističu atlantski pregalj , divlji zec, hrčak, poljska voluharica i drugi glodari, te povremeno stričkov šarenjak. Na prvo mesto dolazi

zec, hrčak, poljska voluharica i drugi glodari, te povremeno stričkov šarenjak. Na prvo mesto dolazi atlantski pregalj , koji može smanjiti prinose za 27 % (Tomašević B.).

nematode pegavosti korena i dr. U okviru velikog broja neprijatelja lista daleko najopasniji i najčešći je atlantski pregalj , potom slede običan paučinar, gusenice leptira (stričkov šarenjak, sovica gama, kupusna sovica i metlica). Kao

paradajz, paprike, krastavci, jabuke, kruške, jagode, mandarine, loza, soja. Iako veličine svega tri milimetra, pregalj je rekorder u razvoju rezistentnosti na pesticide. Svila koju pregalj izlučuje, slična je paukovoj mreži, ali

loza, soja. Iako veličine svega tri milimetra, pregalj je rekorder u razvoju rezistentnosti na pesticide. Svila koju pregalj izlučuje, slična je paukovoj mreži, ali tvrdoća joj je veća od ostalih svila koju prave pauci i stoga može da

kišnih glista nego u zemlji obrađenoj mineralnim đubrivom. Takođe je znatno veći broj bubamara, stonoga, stenica i pregalja koji služe kao korisni insekt ili kao hrana za druge životinje.

ivične delove useve gde je to dovoljno ili doprinosi smanjivanju broja tretiranja celog polja (lisne vaši, atlantski pregalj , žitni pivac i dr.) ili samo napadnuti deo jednog polja;

oktopodni. Ova vrsta predstavlja najvažnijeg preglja na ratarskim usevima u Vojvodini. pregalj razvija 10 - 13 generacija koje se tokom Ietnjih meseci mešaju. Prezimljava kao oplođena odrasla ženka, u biljnim

migriraju na razne spontane biljke koje predstavljaju prelazne domaćine i ubrzo počinju polagati jaja. Na korovima, pregalj se hrani, množi i obrazuje krupne kolonije, a tek smanjivanjem hrane na spontanoj flori, prelazi na gajene biljke.

trajanje razvića, od jajeta do pojave ženki i mužjaka, na temperaturi od 20 C, iznosi svega 16 dana. Na prezimljavanje pregalj se povlači početkom jeseni.

preglja, može zadržati razmnožavanje i umanjiti gustinu štetočine. pregalj ¶

svim ostalim poljoprivrednim kulturama, koji je tokom cele vegetacije služio kao glavni izvor hrane. Atlantski pregalj predstavlja glavnu štetočinu soje, na kojoj u nas može smanjiti prinose do 27 % (Tomašević B.).

dijapauzirajuće ženke, ispod biljnih ostataka. Prve generacije u proleće se obično razvijaju na korovima, sa kojih pregalj postepeno prelazi na gajene biljke.

između 35 % i 55 %. Masovnom razmnožavanju pogoduje rano i toplo proleće, rana pojava preglja, te toplo i suvo leto. Pregalj najveću gustinu na soji dostiže krajem avgusta i početkom septembra.