stimuluse, bez alergijskog uzroka.. Uzrok nastanka je disbalans autonomne inervacije sluzokože nosa, posebno parasimpatikusa . Predisponirajući faktori su nasleđe, infekcija, konstitucija, emocionalni faktori, devijacija septuma, lekovi

nemiru. Postoji drhtanje koje je prouzrokovano neodreðenim strahom - strepnja. Predominantna je funkcija parasimpatikusa ¹to se mo¾e odra¾avati pro¹irenim zenicama.

se proces zove emisija. Samo punjenje uretre (uretra je završni deo mokraćnih kanala) izaziva ponovo stimulaciju parasimpatikusa (sakralnog centra). Javlja se osećaj napunjenosti u genitalnim organima. Ovi osećaji izazivaju ritmične

kom delu desne ili leve pretkomore sa frekvencijom preko 160 do 250 u minuti. Cilj rada je prikazati značaj stimulacije parasimpatikusa u regulisanju paroksizmalne supraventrikularne tahikardije kroz prikaz slučaja i uporednu retrogradnu analizu

satima. parasimpatikusa . Ova dva dela autonomnog živčanog sastava tako mogu doći u neravnotežu što uzrokuje fizičku bolest - objašnjava

infarkt srca se smatra da je izazvan začepljenim aterijama, istinski razlog je blokada nervnog sistema parasimpatikusa stresom i drugim faktorima. Smanjenje rizika od infarkta srca se ne mora obaviti operacijom, već jednostavno rečeno

. Smanjenje rizika od infarkta srca se ne mora obaviti operacijom, već jednostavno rečeno opuštanjem, tako da parasimpatikus ponovo može da ispunjava svoj zadatak. Oba primera pokazuju da je inteligencija tela sasvim u mogućnosti da reguliše

infarkta srca u akutnom stadijumu su potpuno smislene. Ali čim je pacijent izašao iz krize treba se postarati da parasimpatikus ponovo preuzme svoju važnu funkciju.

. Erektrani penis lakše prodire u vaginu dok se erektirana dražica bolje prijanja uz penis pojacavajuci masažu oba. Parasimpatikus podstice i vaginu na pojacano lucenje tekucine (sekreta) što omogucava lakše prodiranje i ugodniju masažu. Ako ne

i na organe za varenje. parasimpatikusa i lučenje hormona stresa, što sve zajedno predstavlja jedno vanredno stanje u organizmu. Bez obzira kakav je odgovor

organa, i ide ka mišićima, spremnih za akciju. parasimpatikus , uklanja se adrenalin iz krvi, usporava rad srca, i krv se vraća u unutrašnje organe.

deluju direktno preko aktivacije neuroendokrinog sistema, povećanjem aktivnosti CNS-a i smanjenja uticaja parasimpatikusa na funkciju srca. Psihički doživljaji koji se formiraju u kori velikog mozga dovode do aktivacije limbičnog sistema i

preko vegetativnog nervnog sistema koji radi bez naše svesne kontrole, a sastavljen je od dva dela: simpatikusa i parasimpatikusa . Simpatikus ima zadatak prilagoditi nase telo naporima i stresu i on dovodi do potrosnje energije. Stresni mehanizam

mehanizam u telu aktivira simpaticki deo nervnog sistema i dovodi do lucenja hormona stresa: adrenalina i kortizola. Parasimpatikus se brine o uspostavljanju psihicke ravnoteze tela i stedi energiju. Stres pre svega pogadja srce. Stresogeni hormoni

napor da delaju više no što su njihove mogućnosti suviše je veliki i praćen je tokom dugog vremena prenadraženošću parasimpatikusa koji izaziva hiperaciditet.