), bele "haljine" (" haljinom ", ili bolje "aljinom ", se u Pivi zove gornja muška haljina, vrsta dolame kao što imaju Mijaci , samo što je malo u donjem delu uža od mijačke, a šira od pirotske) sa rukavima, pa bela košulja, te je bilo vrlo slikovito

se da su se kretali po srednjoj Albaniji kod Elbasana, u Buljčizi, na Golom brdu i na planini Jablanici. Da li su Mijaci preko Drima bili u kompaktnoj masi ili samo u pojedinim naseobinama, danas nije mogućno utvrditi. U svakom slučaju,

, Arzen, Drimkol, Golo brdo, Čermenika, Bulčiza, Mati itd.): J. Cvijić, Balk. poluostrvo, 197 - 198. Mijaci , 38 - 40.

karaktere izolovanja i odvajanja naiđe se u slivu Radike i Velike, u zapadnoj Makedoniji, u kojima žive stara plemena Mijaci i Brsjaci, sada bez plemenske organizacije. "

Bogumilu, Nežilovo i druga velika sela veleške kotline, izuzevši sela Oreše i Papradište u kojima su nastanjeni Mijaci . Ovi Brsjaci, koji su nekada činili jako pleme, danas nisu vezani nikakvom međusobnom vezom. Između njih su se uvukli

čisti stanovnici po stranama kotline i u Dragoru, Šemnici i Marijovu. Ove se grupe osim toga razlikuju i između sebe. Mijaci se žene i udaju samo međusobno. Ne zna se ni za jedan brak sa Brsjacima koji su u njihovu susedstvu: u Kopaču, Kičevu, itd.

= betula, lit. beržas, lit. berze; u sl. breza = vaeea maeulis, sparsa, brezast. Po svemu prvo zanimanje - stočarstvo. Mijaci kažu za Brsjake da su jako prosti. Oni kažu: "Prost kao Brsjak ili" ovo je brsjačka rabota«. Brsjaci, se smatraju kao

: "Prost kao Brsjak ili" ovo je brsjačka rabota«. Brsjaci, se smatraju kao jaki i radeni ljudi. Oni nisu tako okretni kao Mijaci , ali su izdržljivi i od reči. Inače Brsjaci su jako veseli ljudi i održavaju svoje stare običaje.

terzija pečalbara koje su odlazile sezonski da rade van svog kraja i šiju seljacima haljine. Među njima su bili poznati Mijaci iz Smiljeva koji su radili po južnoj Makedoniji, zatim terzije iz Kolašina koje su išle po Kosovu, kao i terzije iz

dolaze sa susednih teritorija nekadašnjih srpskih zemalja u srednjem veku. Ili su to makedonski dunđeri Dibralije, Mijaci i Uljufi, ili čuveni Osaćani, vešti zidari iz istočne Bosne. Kao odlične majstore hronike pominju neimare iz sela Žlne

), Teri (33) i Stojaković (34). Mijaci (slavensko pleme) koji su se nekada prostirali od Sar planine pa sve do Ohridskog jezera. Vrlo je verojatno da zitelji

ovih albanskih struja kada su postale slabije, na Pešteru, u Crnoj Gori itd. [ 27 ] Tvrdi da su Torbeši pomuslimanjeni Mijaci . [ 28 ] Torbeši su Sloveni, etnička grupa koja je posle Balkanskih ratova i osvajanja Makedonije od strane Srbije

, sa 23 sela, od kojih su najveća Galičnik i Lazarpolje, dok su najveća torbeška naselja Gorno Vranovci iZernonica. Mijaci su nekada bili posebno pleme, pa se nošnjom, govorom i običajima jasno odvajaju od okolnog stanovništva. Bave se

a kao pečalbari raznim zanatima. Mijaci smatraju samo sebe pravim Mijacima, a za svoje zemljake i sunarodnike muhamedance upotrebljavaju imena Kurki i

odvojilo Torbeše od matičnog makedonskog etnosa. U svakom slučaju, Torbeši su sačuvali svoj jezik i govore kao i Mijaci galičkim dijalektom. U Makedoniji se susreće i jedan broj Bošnjaka doseljenih uglavnom iz Sandžaka. Oni su se počeli