samo jedan oblačak neprijatnog iznenađenja, ali on se ubrzo pribra, stište dobro ruku ovog "prijatelja svoje žene" i, misleći na poručnikovo pismo, izjavi mu zahvalnost: "koji ste bili tako dobri da ste ..., koji ste imali dobrotu ..., naravno, kako je ona sama ovde bila" ... koketeriju u svoje žene. Janko mi izgledaše sav zelen. Sve o čemu je samo sumnjao, sad mu se pokaza suštom istinom. Pa ipak mu se Janko činjaše više za sažaljenje nego za mrzost. Svakako, pak, valja ga pobediti, pa ma kako bilo. Tu mu pade na pamet Verter, i zamalo što, bez ikakva povoda, ne poče vikati na Vertera i Getea i celu nemačku romantiku. I Bog zna ne bi li se on i upustio u deklamovanje da Katanić ne priđe stolu .

dan pošlje biletu njemu, pa onda ostalim oficirima, da ih poziva za preksutra na prijateljski ručak. Svi se obećaju. Kad preksutra, svi su na ručku. Milostiva predsedava, a do nje na desno Rešpekt. Sad se već jede, po običnom tiparu; malo se razgovaraju. Matilda jede gustiozno [ 11 ]; kad drži petokrakatu viljušku, a mali prst uvek nadignut kao u prkos, ruke nalivene, pa ispod trepavica potajno pogled baca na Rešpekta. Rešpekt opet na nju mrki pogled baca, što opet Matilda za koketeriju drži, jer kod junačkog izgleda ljudi i koketan pogled je namršten, i to im dobro stoji. Rešpekt premeće kao od šale noževe, kašike, pa primeti na kašici grb užljebljen i ime, prva dva pismena; tu je i aristokratska kruna užljebljena .

gas kako bi stigle na vreme po drugu devojku, Ivanu, za koju su znale da nema baš puno strpljenja i da bi je čekanje učinilo nervoznom. Tek što su došli na kraj ulice, Maja je viknula: - Stani Koči Naslonjen na teget automobil stajao je momak koga Slađa nije poznavala. Nije delovalo kao da nekoga čeka, ali nije izgledalo ni da gubi vreme na ulici. Ukočila je, i Maja je istrčala iz automobila. Posmatrala je drugaricu kako ljubi u obraz mladića, a prepoznavala je i u Majinim gestovima koketeriju koju bi inače koristila pred muškarcima koji joj se dopadaju. Na primer, mrsila je svoju šatiranu kosu i nehajno se klatila napred-nazad. I mnogo se smejala. Mladić nije promenio svoj stav ni raspoloženje. I dalje je bio naslonjen na auto i mangupski posmatrao Maju. S vremena na vreme bi s osmehom pogledao preko Majinog ramena i na jakom uličnom svetlu Slađa bi videla njegov pogled, nasmejan i zavodljiv, kako je odmerava. Bila je zainteresovana da sazna ko je on, ali nije se

, otadzbinu, grad-selo i familiju.Pa napred .. Steta sto niko ne poteze pitanje da se "udruze gradjani" i promenimo ovaj polit.sistem .. Mirno .. Ne vredi ovo .. Privreda sve vise tone i sve manje je NASA .. JA TAKVU ECC NE MOGU DA RAZUMEM .. CISTA GLUPOST koketeriju " s tom idejom. Kako je ukazao, "kratka i u slučaju Crne Gore nepotpuna pauza" postojala je u doba srpskog premijera Zorana Đinđića i bila je "oročena, nažalost, njegovim prekratkim državničkim trajanjem" .

determinisati, ovakvoj situaciji ne gine etiketa otimačine. Časopisu Wine Fine koji je pre nepunih godinu i po dana pokrenut sa ciljem da dodatno blombira kormilo jedrenjaka koji se zove "Vinska kultura" i taj pravac osigura, desilo se upravo to. Kompletna redakcija je zamenjena novom i od izvornog lista su ostali samo logo i pečat. Isprva se sve činilo kao poluduhoviti marketinški trik stare ekipe. Međutim, loše se učinilo. Ipak je to bio puč . koketeriju sa brljivim fetusima klanova pod srpskim vinskim nebom, gotovo je nepobitna činjenica da u staroj redakciji postoji bar po jedan prihvatljiv autor za svaki klančić. Sa te strane gledano, somnabulno je resetovati kompletan ljudski kadar. Prosto, svi su pogođeni, a neko nov se sa velikim uspehom pravi šašav. Doduše, ima odgovor na jedno od najvećih pitanja u istoriji interneta: "A gde je pečat?" Da li će to biti dovoljno ?

i ideološkom nivou. Otuda se gledalac najpre izjašnjavao za ili protiv idejnog iskaza predstave, pa je tek zatim zapažao kojim je umetničkim sredstvima taj iskaz artikulisan. Upravo to objašnjava zašto je u različitosti i svesnoj nespojivosti konvencija Vajdine predstave jedan kritičar video vrednost formalnog bogatstva a drugi - eklektičnu neodlučnost; otelovljenju Hora u niz uloga jedan je pripisao duboko i jasno simboličko značenje, a drugi je u tome video sanio koketeriju i površan pristup Sofoklovom tekstu; zato je i samu Antigonu jedan kritičar video kao vatreni simbol unutrašnjeg suvereniteta čoveka, izražen jednostavnim i plemenitim glumačkim sredstvima, a drugi - jednodimenzionalnu, u odnosu na klasičan prauzor uprošćenu ličnost odigranu monotono i nezanimljivo. To je očigledno: jedan kritičar je prihvatio idejnu poruku Vajdine predstave i poistovetio se sa njom, drugi je odbacio, prihvatio kao nepotrebnu borio se protiv

povodom formiranja zaštitnih zona oko manastira. - To je bila stvar pregovora, da ne kažem trgovine. Znači, Srbija nije a priori protiv vraćanja muzejskih eksponata, ali nije ni za bezuslovni povraćaj. Pitanje je koliko su Albanci spremni da ispoštuju dogovor oko formiranja zaštitnih zona, kaže Živanov . koketeriju . Reč je o potrebi da se na osnovu arheoloških nalazi plagira da su Albanci zatečeni, autohtoni živalj i količina falsifikovanih činjenica koja treba da potkrepi ovako iskazan kulturni identitet je ogromna. Branimir Jokić podseća da sve što pripada preistoriji je deo evropskog i svetskog nasleđa i ne može biti kosovarsko nego sa prostora Kosova i Metohije sa konkretnim stvaraocima tog nasledja. Kada je reč o srednjem veku postoje brojni artefakti koji svedoče o srpskom