de Sad, u umobolnici u Šarantonu 1808. godine, inscenira igrokaz o krahu Francuske buržoaske revolucije i ubistvu jakobinca , zagovornika revolucionarnog terora, Žan-Pola Maraa (1743 - 1793), zapravo, o tome kako revolucija jede svoju decu i

jednu struju naše političke elite koju možemo nazvati montanjarskom. Montanjari su bili najrevolucionarniji jakobinci , i njihova vladavina (1793 - 4) svakako da je predstavljala vrhunac Francuske revolucije. Ono što francuske i srpske

izbori izraze stvarnu volju naroda. Oni su proglasili da je stvarna narodna volja izvođenje revolucije do kraja. Sami jakobinci su u Zakonodavnoj skupštini (1791) bili ubedljiva manjina. Imali su samo 136 od ukupno 745 mesta. Neprestano su se

bili su jakobinski klubovi, a glasalo se javno. Stoga nije ni čudo da se samo 10 % građana pojavilo na izborima, a da su jakobinci osvojili apsolutnu većinu u Konventu (1792).

većinu u Konventu (1792). jakobincima ima gorljivijih i manje gorljivih revolucionara. Prvi su se zvali montanjari, drugi žirondinci. Montanjari su bili u

konstataciju, danas, pet godina posle 5. oktobra, teško da bi mogli da ospore (izuzev šačice čedističkih i nevladinih jakobinaca ) čak i najubeđeniji zapadnjaci u Srbiji. Zaista, u odnosima sa Amerikom moglo bi se reći da je sve isto samo njega nema.

izgleda sve tužnije i sve praznije. Iako se u njemu guraju ljudi koji uvek iznova predstavljaju neke nove istorijske Jakobince i neku novu kastu društvene vrteške, profil tih figura postaje svake godine sve siromašniji i sve jednoobrazniji.

leta gospodnjeg 2011. pojeli večernji skakavci, a bivše revolucionare izujedali komarci, jednako odlučno kao Jakobinci kada su sekli glave neprijateljima, pa zatim svojim istomišljenicima. Većina zvanica bili su zapravo "ministri

S. Petrovića. Evo i ovoga genija, ponovo jaše. Evo nama našega mudraca i nihiliste. Možda anarhiste. Anarholiberala, jakobinca , montanjara čediste. Divimo ti se kako si mudar. Koju li si ti Titovu školu izučio, gde se stiče takvo znanje i

" Muke po Mateji "[ 1829 ]. jakobinaca Maksimilijan Robespjer [ Maximilien Robespierre ] i njegovi sledbenici. To je bio kraj "jakobinske diktature" koja

ideološki desno od njih. Pazite, dotično društvo je upravo ultralevičarsko, kad ih slušam i gledam, kao da su tu: jakobinci , trockisti, staljinisti i maoisti, anarhisti, potomci i nastavljači dela Robespjera, Đeržinskog, Jagode, Berije,

shvatio da njegove ideje nisu popularne u skupštini, okrenuo se Društvu prijatelja ustava, poznatom kao klub jakobinaca . U početku su oni predstavljali samo delegate iz Bretanje, ali kad je skupština došla u Pariz primali su različite vođe

sledbenike. Kada su se bogati buržuji Pariza i umereni deputati odvojili u poseban klub, smanjio se uticaj starih vođa jakobinaca . Grupa jakobinaca se odvojila 1791. zalažući se za ustavnu monarhiju. Posle toga Robespjerovi sledbenici su počeli

se bogati buržuji Pariza i umereni deputati odvojili u poseban klub, smanjio se uticaj starih vođa jakobinaca. Grupa jakobinaca se odvojila 1791. zalažući se za ustavnu monarhiju. Posle toga Robespjerovi sledbenici su počeli dominirati

se odvojila 1791. zalažući se za ustavnu monarhiju. Posle toga Robespjerovi sledbenici su počeli dominirati jakobincima . Smrt Miraboa je ojačala uticaj Robespjera u skupštini. Robespjer je 15. maja 1791. predložio da oni deputati koji su u