i Persijanci su za početak dana smatrali izlazak Sunca, Arabljani podne a Jevreji i Kinezi zalazak Sunca. Prema Hiparhu (2. v. p. n. e.) dan je započinjao u ponoć. A grčki astronom Ptolomej (90 160. g.), početak dana je stavio u podne. Mnogo

i zalazak Sunca, dužina dana i noći. Otkriće načina određivanja vremena merenjem visine zvezda pripisivano je Grku Hiparhu , 2. vek p. n. e. Od Grka, ovaj metod preuzeli su Arapi koji su svojim astrolabom merili vreme sa greškom od 1 do 2 minuta.

tradicionalnom, reifikovanom taksonomijom. Epicikli korišćeni od strane antičkih geocentričnih astronoma poput Hiparha ili Ptolomeja bili su uvedeni kao ad hoc sredstvo za objašnjavanje posmatranih kretanja planeta; u kasnijim

Letić mora dobiti pravičnu kompenzaciju Vode se tihi pregovori u Gradskoj kući Hiparh je primetio nešto vrlo neobično. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali

čitavo nebo pomerilo iz svog nekadašnjeg položaja. Zapravo položaj je promenila Zemlja, malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaključio da je do ove promene položaja došlo usled kretanja tačaka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora [ 1 ].

nije tačno, kao što nije tačno ni to da su, kako kažete, "Svi veliki astronomi bili astrolozi ". Tales, Aristarh, Hiparh i na desetine drugih svakako NISU bili astrolozi što se lako da uočiti iz njihovih pisanih radova. Ostalo što pišete

biti važno, pa smo počeli i da ih klasifikujemo po sjaju. To je prvi uradio možda i najčuveniji astronom starog doba, Hiparh . On je podelio zvezde na šest klasa, tako da su zvezde prve klase bile najsjajnije a zvezde šeste klase najmanje sjajne.

se prvog pitanja tiče, potsetimo se da se evolucija homo sapiens sapiensa završila negde pre 100.000. godina. Zašto Hiparh ne bi imao svoga preteču medju Hiperborejcima, ili Aleksandrija pandan na Britanskim ostrvima? Ako je to zaista bio

o dve nove nauke. Hiparha , najvećeg antičkog astronoma (190 - 125) s. e. i dr, ali ne i na srednjevekovne izvore, osim nekolicine arapskih

nabrojano 1080 zvezda (po nekim izvorima 850) u 49 sazvezdja. Izgleda da je glani motiv za sastavljanje ovog kataloga Hiparh nasao u pitanju da li se zvezde nekretnice ipak krecu u dugom vremenskom periodu. Na to je, kazu, bio pobudjen pojavom

periodu. Na to je, kazu, bio pobudjen pojavom jedne nove zvezde na nebu koja se kretala. Mozda je to bila i kometa. Hiparh je u pocetku odredjivo polozaj zvezda po rektascenziji i deklinaciji, ali je kasnije presao na longitudu i latitudu.

sa opažanjima. Pogledate crtež, pogledate nebo i vidite da planete nisu tamo gde bi trebalo da budu. Neki (Apolonije, Hiparh , Ptolomej...) su stvar pokušali da reše uvođenjem epicikla. A epicikl je krug po kome se kreće neko telo s tim da se sam

posmatranih pojava. Tako već u III veku pre n. e. Aristrah obrazlaže i ostala nebeska tela. Najveći grčki astronom Hiparh izradio je posle sistematskog posmatranja nebeskih tela i svestrane matematičke analize, prvi katalog zvezda, koje

vezanih za poreklo Derona konačno je iskristalisala ulogu atinskog tiranina Pizistrata i njegovih sinova, Hipije i Hiparha , imajući u vidu da je vladavina dinastije Pizistratida trajala skoro pola veka. Tanano sagledavanje istorijskih,

pretsedatel na onaa komisija na koja Pisistrat I naredil da gi sobere Homerovite pesni. Bil mošne omilen na dvorot na Hiparh , na Pisistratoviot sin, kade mu bilo dovereno da gi sobere, obraboti, dopolni i uredi Museovite proroštva. No deka ne