2012. godine - Potpredsednik pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović otvorio je danas u Kovilju galeriju Đuragić "u kojoj će biti izložena dela koviljskog slikara Gige Đuragića Dileta .

Kovilju, mogu da otvorim ovakvu stalnu postavku sa delima koja će ne samo nama, već i čitavom nizu narednih generacija činiti veliko zadovoljstvo i biti izvor inspiracije. Dileta Đuragića, i nema gosta, bez obzira odakle dolazio da nije izrazio divljenje i pitao za njegovo delo. Danas kada pod teretom velikih egzistencijalnih briga često zaboravimo da su duhovnost i emocija jednako značajni za svakoga od nas,

Kragujevac-Kraljevo-Čačak, na 5 km od centra grada Kragujevca u vlasništvu je Staniše Arsenijevića, koji je projektovao, investirao i dao ime motelu. Motel DEDINjE je nazvao po kafani DEDINjE i tako nastavio tradiciju čuvenog gazde Dileta . Kafana DEDINjE po kojoj je motel i dobio ime je jedna od starijih u Kragujevcu. Nju je napravio Dimitrije Dimitrijević-Dile 1960 - e god., pa je ona u narodu poznata kao Diletova kafana. On ju je prvobitno napravio za održzavanje većih

nalazi pored kafane nazvali svoju ulicu po kafani DEDINjE, a kasnije i naselje dobilo ime DEDINjE. Dileta i tvorca ideje o Dedinju sadašnji vlasnik Staniša Arsenijević, koji je i napravio motel DEDINjE koji krasi ovaj deo grada. On je uspeo da organizovanim porodičnim biznisom dobije jedan veoma lep ugostiteljski objekat. U čiji rad i

i Dule Mikonjić majstor slikarstva koji je za samo dva dana uradio tri slike. Deronjski privrednik Miloš Stojačić doneo je gomilu obrađene kože i po prvi put će se na ovoj koloniji slikati na koži. Sa nama je kao i prošle godine Nada Janković. Dileta Đuragića više i ne zovem, on samo pita kad je prozivka. Po četvrti put stigao je bračni par Violeta Cvetković i Jugoslav Ocokoljić i ovoga puta su u domu Romanova. Sa nama je Damir Mladenović iz Sombora. Tu su i odžačani Jarmila Demiter, Ilija

u zemlji, kao i prinuđenost naroda da se snalazi na razne načine, kako bi zaradio za život, svakodnevica je o kojoj su mnogi govorili, snimali filmove i pisali. Ristovski je pokušao da to uradi na malo drugačiji način, kroz sudbinu radnika Dileta i njegove porodice. U mnoštvu tragikomičnih situacija kroz koje prolaze bivši portir, njegova snaja, operska pevačica, i njegov sin, filmski reditelj, nazire se poruka o svakodnevici. Lazar Ristovski, Gordan Kičić, Vuk Kostić i

je potekao njihov srećan život, mirisan kao cvet i sladak kao med. Dileta , iz ciklusa "Vojvodina kakvu sam oduvek voleo-Ravnica ".

i naturalizam u filmu i umetnosti. Dileta , čoveka koji je ostao bez fabrike, bez posla, pokušava da kao menadžer napravi neke pare, snalazi se na svaki način i - poziva na revoluciju.